January 9th, 2016

berlin

Едуард Лимонов // "Факти", 08.01.2016

.
перевод статьи из "Свободной прессы" -- ГОТОВЬТЕСЬ К ПОГРОМАМ, ГЛУПЫЕ НЕМЦЫ! -- на сербский язык



Арапски вуци су ушли међу фројлајн-овчице — Келн је показао шта ће даље бити

«А Брејвик у ћелији свог затвора мрмља: упозорио сам вас... Лепо сам вам говорио»

Неко време сам се колебао какав наслов да дам овом свом тексту. Најближи сам био овима: «Келнски ужас за девојке» и «Хоће ли немачка имати довољно затвора за све мигранте?!».

Размисливши, ипак сам се одлучио да у први план ставим реч «погром» јер је довољно злослутна. А Немачка ће се са мигрантским погромима највероватније суочити.

Потом сам, када сам готов текст поново прочитао, пожелео да ставим наслов «Вукови и овце», али сам одустао.

Дакле: нека остани «погроми» пошто ка њима, на крају крајева, све иде.

Суштина је у овоме:

Око сто немачких жена нападале су у новогодишњој ноћи избеглице и мигранти на улицама Келна — око железничке станице и катедрале — на местима где се у то време традиционално окупљају у том немачком старинском граду.

Немачки медији пишу: избеглице, млади људи, опкољавали су девојке, пристајали за њима, кидали са њих одећу и пљачкали их.

Ово је онако типично немачко стерилно «препричавање». Јер, већ се појавило неколико пријава полицији за силовање, све са не баш обичним «хватањем за полне органе».

Замислите како црнооки и тамнокожи мигранти распаљени алкохолом са плавих немачких фројлајн као вукови кидају одећу. А нигде около ни једног јединог старца снајперисте Вермахта са пушком (алузија на познати руски филм «Ворошиловски стрелац» — оп-прев.).

Полиција тврди да ништа није чула од грувања петарди и да од њиховог дима ништа није видела.

«Зелена» градоначелница Келна Хенријете Рекер, држећи се потпуно перверзне логике «зелених», посаветовала је немачким женама (цитирам по Der Spigel): «Увек постоји могућност да се задржи одређено растојање које је веће од дужине испружене руке. А не треба ни по својој иницијативи тражити зближавање туђинцима са којима се немају поверљиви односи».

Још је градоначелница посаветовала: «Држите се у групама, не издвајајте се из групе чак ни кад сте празнично расположене».

Могу да замислим оно што се догодило у Келну.

У свему што је довело до ужаса немачке фројлајн учествовало је, по речима очедиваца, око 1000 миграната. Они су опкољавали жртве и бацали се на њих.

Све се издогађало усред зиме када немачке фројлајн нису обучене у провокативне шорцеве из којих «испадају» задњице, већ у зимску одећу. Зато су, да би дошли до тела, морали да им кидају капуте, хаљине... Све у свему: у центру Келна је заиста владао ужас.

Хенријете Рекер је зато — за оно што је изговорила — морала да одмах буде уклоњена са функције.

Додуше, њу је већ осудио — само не у суду — министар правде Немачке Мас који је на свом твитеру написао: «Одговорност није на женама него на преступницима».

Одлично од министра, али градоначелница није смењена, насилници нису ни пронађени ни ухапшени.

А полиција је у Келну била дужна чак и да пуца у мигранте који су се претворили у преступнике.

«Растојање испружене руке? Сада ово више није моја земља...» — написао је на твитеру корисник Riffmaster.

У ћелији норвешког затора нервозно од једног до другог њеног зида хода Брејвик и мрмља: «А ја сам вам говорио... Ја сам вас упозоравао... Говорио сам вам, али ме нисте слушали, нисте схватили моју поруку. А лепо сам вам говорио...»

У суштини, у Келну је под отвореним небом био одигран комад «Вуци и овце» у којем су вуци били млади мигранти, а овце — плаве немачке фројлајн.

Била је то злослутна илустрација за трагедију која је, изгледа, већ непоправљива.

У Немачку је пуштено око милион туђих, дивљих вукова вреле крви и дата им је могућност да се крећу између оваца. Зато су они 1. јануара — загрејани алкохолом — показали своју праву природу, злу природу, криминалну похотљиву, могло би се рећи и «зверску», уз ризик да увредим звери.

Вукови су стигли у земљу у којој старчић трчи за тобом са криком негодовања ако си мимо корпе за отпатке бацио какав папирић.

Зашто ли се, Немци, чудите што они пружају шапе према вашим женама и што кидају на њима одећу? А шта сте очекивали?

Код вас стигли они којима је најважнија њихова кожа, дезертери који су побегли од својих ратова, који су — уместо да бране своју земљу — дошли у ужирене туђе земље. Шта се зато друго од њих могло очекивати?

И хероји и жртве су остали у њиховим земљама. Њихови хероји су остали тамо јер желе да изврше подвиге за њено ослобађање. А жртве или су већ пале или су онемоћале толико да више никуда нису у стању ни да беже.

А до вас су стигли млади, јаки, предузимљиви и агресивни дезертери.

Спремајте се зато, Немци, за своје немачке погроме. Удараће на вас.

У тој борби на живот или смрт или ћете се прекалити и нељудским напорима успети да истерате вукове из своје земље, или ће вас изгазити, а ваше жене пропустити кроз руке.

То је страшна истина.

У Келну се догодио тек први чин немачке националне трагедије.

Стање вам је жалосно.

Такво да ваши старци ваде своје ордење и пожутеле новине и плачу над старим фотографијама...
.