January 25th, 2016

berlin

Эдуард Лимонов (стихотворение)

.
из сборника VOR DEM FENSTER UNTEN SIND VOLK UND MACHT / ЗА ОКНОМ ВНИЗУ — НАРОД И ВЛАСТЬ



* * *

Allein die Wörter «zwanzigster Mai» aufzuschreiben
stellt gleichsam eine Explosion eines Faulbeerbaums
und eines Flieders dar. eine träge, dem Park entlang eilende
Straßenbahn. Eine verschwitzte Mama oder Ehefrau
die vom Markt her gefahren kommt
Und sie trug volle Taschen
und eine unerklärliche Jugendlichkeit der Falten

Garten- und wilde Erdbeeren dufteten vorweg

(aus dem Zyklus «Abschied von Russland», 1973–1974)

* * *

Само написание слов «двадцатое мая»
представляет из себя как бы взрыв
черемухи и сирени. лениво бегущий вдоль парка
трамвай. Вспотевшую маму или жену
едущую с рынка
А сумки полные держала
и необъяснимая моложавость морщин

и клубника земляника пахнущие впереди

(из цикла «Прощание с Россией», 1973–1974)
.
berlin

Эдуард Лимонов // "Известия", 25 января 2016 года

.
pi.png

КАК БЫ НЕ СГОРЕТЬ НАМ ОТ ВУЛКАНА

Писатель и политик Эдуард Лимонов — о том, почему нужно что-то делать с нависшей над всей планетой опасностью.

Я не знаю, что вы думаете, а я думаю, как бы халифат ни воспламенил нам весь наш российский исламский мир. Его извергающийся сейчас вулкан.

Долгие годы советской власти и после них в российском мусульманстве царил, правил и заправлял татарский суннитский спокойный ислам.

Люди со спокойными лицами и манерами и с татарскими фамилиями в красивых шелковых зелено-белых одеждах заправляли и заправляют в Духовном управлении и в муфтиятах. И всё было хорошо. Не так хорошо, как с российской православной иерархией, но хорошо.

Потом в 1990-е годы с Кавказа подуло стремительным сквозняком ваххабизма. И не сразу, но всё же стремительно начался экспорт и в Татарстан, и в Башкирию молодых мускулистых течений кавказского ислама.

Над некоторыми мечетями взяли руководство кавказские муллы и муфтии, татарская молодежь стала с интересом ходить на их проповеди, и спокойного татарского, такого своего, столетиями уживающегося с православием ислама стало меньше в России.

Мусульманам этот процесс был заметен, а большей части населения Российской Федерации — не был. Уже в конце 1990-х я, побывав несколько раз в Казани, отметил, какая в Татарстане идет оживленная борьба и за мечети, и за умы, и за чувства верующих.

Когда Кадыров замирил свой Кавказ, вначале Чеченскую Республику, а потом задал примирительный к русским тон и всем нацреспубликам Северного Кавказа, экспансия кавказского, более горячего, нравящегося татарской молодежи ислама не приостановилась. Однако подход Кадырова сделал кавказский ислам заметно менее агрессивным.

Но вот события в Сирии возбудили российский исламский мир куда сильнее, чем кавказский ваххабизм. И продолжают возбуждать.

И если кавказский ваххабизм прожил короткую кульминационную фазу своей агрессивности в момент завоевательного похода Басаева с друзьями в Дагестан, а потом российские войска раскатали его воинственные колонны без особых усилий, лишь своей массой, то «Исламское государство» (халифат) доминирует в мировом исламе с лета 2013 года. То есть уже 3 года.

И халифат достиг таких успехов, о которых и мечтать не могли ваххабиты или салафиты, или даже талибы, ограниченные при всей их несомненной энергии Афганистаном и приграничной частью Пакистана.

Халифат стал всемирным явлением, третьей силой на планете. Если считать, что первые две — это европейская цивилизация (ЕС и США плюс Великобритания и английские space-колонии Канада, Австралия, Новая Зеландия) и незначительно отличающаяся от нее, но оспаривающая ее доминирование русская цивилизация.

Халифат вышел вдруг — ужасный и зловещий, как древний Ящер, наивный, с виду как пиратская республика, с черным флагом, с первого взгляда мечта школьников всего мира; то место на земле, куда можно убежать от родителей и куда ведет ненависть к отчизне. Ноги сами бегут к такой земле обетованной.

Я тоже грешным делом даже подсмеивался над этими кудлатыми и такими смуглыми, но еще и обожженными солнцем фанатиками в сандалиях и в шароварах, раздуваемых ветром иракских пустынь.

Крикливые и показушные, мне они показались несерьезным сборищем возомнивших о себе, заблудившихся во времени ретроарабов, которые поорут, отрежут несколько десятков голов европейцев и будут раздавлены регулярными подразделениями «Рима».

На битву с «Римом» они нарываются, везде кричат, что бросают вызов «Риму» (имея в виду европейскую христианскую цивилизацию) и что впереди апокалиптическая битва ислама с «Римом».

С первого взгляда — похвальба. С первого взгляда — пиратская республика. С первого взгляда — несерьезно, опять же сандалии и шаровары. И кудлатые несимпатичные арабы, с большими зубами.

Но они имеют между тем человеческий ресурс, какого не имеют ни ЕС и США, ни Россия. Они имеют ресурс, из которого можно черпать, — 1,5 млрд мусульман во всем мире, а то и больше.

В России власти всегда избегали называть точное количество мусульман, поскольку понимали, что такие жуткие количества будут иметь дестабилизирующий эффект для немусульманского населения, называют цифры от 20 млн до 30 млн, а если хотят успокоить немусульманское население, называют 12 млн или 15 млн. Это если о России.

Второй ресурс халифата, из которого они могут черпать, — это неудовлетвоенная молодежь немусульманского мира. Джихади Толик — это шпанюк из России. Недавно убитый Джихади Джон — это шпанюк из мусульманского Лондона. Вера Караулова — это девочка-мечтатель из хорошей семьи из России. Кстати, «ненависть к отчизне» — не такое уж редкое явление и может быть побудительным мотивом еще как! Мы наблюдали только что наплыв русских националистов в антирусскую армию Украины — там тоже ненависть к отчизне.

И ненависть к цивилизации, этой сверхотчизне, — тоже побудительный мотив для Джихади Толиков и Джихади Джонов.

Вся моя проповедь сводится к тому, что халифат — огромная, нависшая над планетой опасность. Ящер, убийца, он обезглавливает и распинает, обращает в рабство и готов погибнуть в битве с «Римом».

Так нужно торопиться с этой битвой. Пока весь исламский мир не взорвался и не стал единым халифатом, враждебным нам.

Велика опасность того, что война с халифатом станет войной с исламом. Так как весь исламский мир присягнет халифату.

И что мы будем делать тогда? Воевать гражданскую войну с более чем 20 млн мусульман России?
.
berlin

Едуард Лимонов // "Факти", 25.01.2016

.
перевод статьи из газеты «Известия» — «ОПЯТЬ АНГЛИЧАНКА ГАДИТ» — на сербский язык



Лимонов: Енглези не одустају од своје вековима култивисане мржње према Русији

Литвињенко није радио само за британску, него и за шпанску шпијунажу.

«Опет Енглескиња гади» — рекао би обичан руски човек из народа с почетка XX века на свом народном руском језику након што би чуо за пресуду Високог суда Лондона у предмету о убиству Александра Литвиненка.

Охоли, углађени и пргави Албион, који непрестано сплеткари, наносио нам је много штете током историје.

Њихово најпознатије уплитање у судбину наше земље можда је — убиство императора Павла I у ноћи са 11. на 12. март 1801. Бесна због савеза Русије са Наполеоном — а тај савез је обезбеђивао доминацију ове две велике државе у Европи и био директна претња енглеским колонијама у Индији — «Енглескиња» је сковала заверу против цара Павла.

Мећу учесницима у завери најутицајнији су били Никита Пањин, гроф Пален, Бенигсен и браћа Зубови. Управо је Николај Зубов нанео судбоносни ударац императору, златном тешком табакером у слепоочницу.

Механизам завере био је овакав.

Сестра браће Зубов — Олга (удата — Жеребцова), била је љубавница енглеског амбасадора у Русији, Чарлса Витворта.

Након што је Павле прекинуо дипломатске односе са Великом Британијом, Олга Жеребцова је киднула заједно са амбасадором у Велику Британију.

После убиства императора, Олга Жеребцова добила је од енглеске владе два милиона ондашњих рубаља да подели завереницима, али, она их је задржала за себе.

Француски император Наполеон — а он је имао најбољу шпијунску мрежу у Европи — отворено је тумачио убиство Павла као «чин енглеског злата».

И 1917. «Енглескиња» је напакостила Русији. Због одржавања Русије у саставу антигерманског савеза Антанте сплеткарио је енглески амбасадор Џорџ Бјукенен. У његовој кући окупљали су се на ручковима и вечерама вође буржоаске револуције у марту 1917., то јест, они који су успели да се изборе за абдикацију Николаја II. Енглези су сумњали у цара због симпатија према Немачкој и намере да промени табор.

Велика Британија већ одавно није Велика Сила. Она је тај статус изгубила одмах после Другог светског рата, у којем су се као победници обрели СССР и САД, а одмах након тога Велика Британија изгубила је Британску Империју. Међутим, остали су надменост и агресија као карактерне црте те острвске државе и њене владе и парламента.

Велика Британија сваком згодном приликом демонстрира надменост и агресију.

Колико пута су се на иницијативу Велике Британије кварили односи са Русијом — не може се ни избројати!

Протеривање дипломата, преварантски трикови и отворена мржња — уобичајени су атрибути понашања власти Велике Британије.

Велика Британија уопште није због своје доброте примила у Лондон рекордан број руских олигарха — и оне које је Русија ослободила и оне који су побегли из Русије — него због континуиране, вековима култивисане мржње према нашој земљи.

Ево и сада, 10 година после смрти Александра Литвиненка, којег ја не поштујем (умро је у новембру 2006. у Лондону), Енглези се по својој историјској навици нису суздржали да не блате.

Литвиненко је био антипатичан тип и то није мишљење само руске стране. Имао је речит надимак Сквозњак (Промаја), који је добио још док је радио у КГБ-ФСБ од 1988-1999., а касније је са њим на Запад отишао и надимак и тако су га звали многи западни новинари.

Сквозњак је 2000. са породицом побегао у Велику Британију.

Удовица А. Литвиненка, Марина, изјавила је у суду да је Александар сарађивао са британским обавештајним службама и за ту сарадњу добијао значајне суме у фунтама. Помињан је износ од две хиљаде месечно, али су помињане и друге у десетинама хиљада.

Литвиненка је некад заврбовао лично Џон Скарлет, енглески обавештајац високог ранга, а наводно је то учинио док је Сквозњак још био официр ФСБ.

Међутим, Литвиненко није сарађивао само са британским обавештајцима, и шпанска обавештајна служба признала је да је са њим сарађивала.

Како год, али потпуковник Литвиненко никада није сматран за поуздан извор информација, његова сензационална раскринкавања нису поткрепљивана доказима.

«Што се тиче репутације човека који заслужује поверење, Литвиненко има озбиљне проблеме» — тако га је окарактерисао немачки «Шпигл».

Нећу улазити у дискусију о томе ко је уз помоћ полонијума послао Литвиненка на онај свет. За то немам потребне информације и не желим да расуђујем као дилетант.

Али, ево шта сам изабрао за завршетак текста — убојите снаге убедљив крај.

Цитираћу оца Александра Литвиненка, Валтера Литвиненка.

Речено 2012.

«Кад бих знао да мој син ради за британску обавештајну службу, чак не бих ни поменуо његову смрт. Њега би наше службе могле само да убију и имале би право на то. У издајнике треба пуцати. И то је све».

Превела Ксенија Трајковић



Collapse )
.
berlin

Елизавета Белова // «ЗакС.ru», 25 января 2016 года

.
gnomiki.jpg

«ДРУГАЯ РОССИЯ» ВОЗВРАЩАЕТСЯ С ФРОНТА

Занявшая в 2013 году позицию сторонников Антимайдана незарегистрированная партия «Другая Россия» в последнее время почти пропала из информационной повестки российских СМИ. Организация, которая прославилась громкими несанкционированными акциями, бросила все силы на участие в вооруженном конфликте на юго-востоке Украины, отодвинув внутреннюю политическую повестку на второй план. Но в скором времени «другороссы» планируют «вернуться в Россию».

Collapse )

Глава незарегистрированной партии «Другая Россия» Эдуард Лимонов о планах на будущее рассказывать не стал, так как у него «много лет прослушивают телефон».

— Оппозиция приклеила свои задницы к московским стульям, а мы воюем на Донбассе. Какие еще нужны громкие акции? Конечно, про нас почти не слышно в СМИ. Мы порвали отношения с предавшими нас либералами, а у них в руках масса СМИ. Даже те издания, которые не декларируют себя как либеральные, на самом деле находятся в руках либералов. О нас стали меньше писать, из мести, ревности или чего-то еще. Они не говорят ни о наших мертвых, ни о наших раненых,— рассказал ЗАКС.Ру Эдуард Лимонов.

Collapse )
.
berlin

Эдуард Лимонов (фотографии)

.


Алексей Кунгуров, Игорь Стрелков и Эдуард Лимонов

отсюда

..., Эльдар Хасанов, Владислав Карабанов, Эдуард Лимонов, Максим Калашников, Игорь Бощенко, Игорь Стрелков, Надежда Шалимова, Егор Просвирнин, Константин Крылов, Алексей Сороковой, ..., Алексей Кунгуров


.