February 7th, 2016

berlin

Едуард Лимонов // "Факти", 06.02.2016

.
перевод статьи из газеты «Известия» — «КОНЕЦ ЕВРОПЕ» — на сербский язык



Мигранти муслимани помажу Европи да умре заједно са својим либерализмом

Ислам доживљава своју реформацију и мрзи хришћански «Рим» као што га је мрзео Лутер.

Код нас у Русији воле да не обраћају пажњу на катастрофалну најезду миграната на Европу.

Игнорише се и келнска трагедија која се гура у «криминалне догађаје», а са њом и многе десетине сличних...

Неки воле и да не примећују све већи број непријатних информација попут оних о томе да су мигранти претукли двојицу немачких пензионера у берлинском метроу и прави мали рат разјарених миграната у француском департману Па-де-Кале који се налази на прилазу тунелу испод Ла Манша. А тај рат траје безмало целу годину.

Сви такви држе се става да ће се придошлице и Европејци навикнути једни на друге. Тобоже: мало ће се стрпети, па ће се сњушити.

Неразумно се притом игноришу гигантске размере садашњег новог пресељавања народа јер је 1,2 милиона миграната већ продрло на територију Европе само током прошле године. А очекују се још веће хорде.

Суочена са овим црним вестима — Русија «зева», али није ствар само у томе. Наставља се на све стране пропаганда Европе и европског начина живота...

На интернету, а и на екранима телевизора и страницама новина ми, заправо, посматрамо прави крај Европе. А уједно крах и крај либерализма. (Највероватније, и крај идеологије прогреса).

Зато је проповедање европског либерализма у Русији као пута по којем Русија само треба да настави да иде — својеврсно безумље. А шта би друго било?

Гледати на Европу са нежним обожавањем у време док она брзо гине — то чак није ни заблуда, то је одсуство ума, то је безумље, односно — одсуства разума.

Неофити либерализма — руски либерали — сувише су се касно и са огромним историјским кашњењем, за најмање век и по, прикључили европском либерализму. У суштини: на самом крају његовог постојања.

Либерализам је једном ногом већ у гробу, а неки и даље пропагирају његове чари...

Мигранти, међу којима огромну већину чине муслимани, сада помажу Европи да умре заједно са либерализмом.

Нема ту ништа лично. Само се тако поклопило.

Јер, управо у наше време у исламу се догађа његова Реформација.

Она се у хришћанском свету догодила 1517. године, што значи пре приближно 500 година, а ислам је управо шест векова млађи од хришћанства. Зато он своју Реформацију има тек сада.

Реформација је потребна религијама да би преживљавале у новим историјских условима.

Нема сумње, калифат је експанзиван, колико се то само може бити. Револуционарни реформизам калифата усмерен је, у првом реду, против секуларних исламских држава, којих је на планети неколико десетина. Исламске монархије и републике, које су утонуле у богатства и грехове, за устанике калифата нису ништа мање одвратне него што је за Лутера био Рим.

Као што је била и реформација хришћанства, исламска реформаторска револуција калифата дивљачки је агресивна и усмерена против свих других држава и нарочито против богате и равнодушне Европе, наравно — и против хришћанског «Рима», вечног непријатеља ислама.

Они нису заборавили крсташке походе, на њиховим телима су ране од бомбардовања Ирака, Либије и Сирије. Код ратника калифата ране — ако и нису телесне — јесу духовне.

Зато реформацију ислама прате крвави догађаји.

Због чега нисмо приметили како нам се прикрала та невоља?

Европљани и Русија — ми смо зачарани Другим светским ратом и васељенским, како нам се чинило, ђаволским злом фашизма.

Али ево, дошао је много опаснији калифат који проповеда религију искључивости, сурову и безпризивну, а ми га нисмо схватили и зато нисмо на прави начин примили агресију тог страшног непријатеља.

Тек смо схватили да смо на понижавајући начин принуђени да имамо посла са средњовековним противником. Ствари стоје управо тако јер су историјски ратници калифата дошли из 1517. године и користе појам «Рим» у истом смислу у којем га је користио Лутер. Они не одричу своју Реформацију.

Код нас ипак почиње да се схвата да смо принуђени да имамо посла са неком Химером грабљивицом, а истовремено и са државом новог типа. Са мутантом неколико цивилизација који се вешто служи Интернетом и нафтом и користи међународна разногласја. Чак и ривалство између европских очева и њихове деце.

Химери се супротставља данашње разоружано хришћанство које више и није религија већ млитаво залагање за људска права, са млитавим морализмом. Јер, права религија је увек ратоборна.

Европско хришћанство се изродило у неки духовни пасивни хомосексуализам, а ислам у свом новом и реформисаном виду представља религију искључивости и Химеру мачизма.

Радикални ислам, иначе, није дошао у Европу да живи самостално већ да паразитира на европској цивилизацији која посрће. Има намеру да јој отима жене и децу, претварајући их у робове, да отима богатства, сваку имовину, нафту, исламисти имају намеру да живе у становима и вилама Европејаца.

Радикални ислам не намерава да ишта сам производи. Он сада прави пир на згариштима и има намеру да у огњу Апокалипсе — у бици са «Римом» — погине заједно са Римом.

Све ово значи да европске ствари стоје сасвим лоше.

Рат цивилизација већ је у току на два фронта — и у Сирији-Ираку, и у Европи.

У самој Европи шансе европске цивилизације изгледају много злослутније.
.
berlin

Eduard Limonov // "Novi-Svjetski-Poredak.com", 06.02.2016

.
перевод статьи из "Свободной прессы" -- ГОТОВЬТЕСЬ К ПОГРОМАМ, ГЛУПЫЕ НЕМЦЫ! -- на боснийский язык



Eduard Limonov podigao prašinu u cijeloj Europi: Spremite se za pogrome, glupi Nijemci!

Neko vrijeme sam se kolebao kako da naslovim ovaj članak. Moji favoriti su bili: Kölnski užas za djevojke i ima li u Njemačkoj dovoljno zatvora za sve “izbjeglice”?

Razmislivši, ipak sam izabrao naslov sa pogromima — zvuči zlokobno, kao što i treba u ovom slučaju. Pogromi će najvjerojatnije uslijediti. Dajući takav naslov, pročitao sam članak i poželio da mu dam novi — Vukovi i ovce, ali ipak nisam. Neka budu “pogromi”, na kraju krajeva, sve ide ka tome.

Pogrom (iz rus. Погром «razaranje, pustošenje») odnosi se na nasilne, ponekad organizirane skupne prepade prema pripadnicima vjerskih, nacionalnih, etničkih ili manjinskih skupina. Često su povezani i s pljačkanjem i zlostavljanjima, kao i ubojstvima ili genocidom.

Evo suštine:

Prvog siječnja na ulicama Kölna oko stotinu njemačkih žena napale su izbjeglice migranti u blizini lokalne željezničke stanice, pored katedrale — tradicionalnog mjesta dočeka Nove godine u ovom starom njemačkom gradu. Izbjeglice, mladi ljudi, od tinejdžera pa naviše, kako izvještavaju mediji: «okružili su djevojke, maltretirali ih, kidali im odjeću i pljačkali ih».

Ovo je sterilno njemačko prepričavanje. Ustvari, već postoji nekoliko izjava o silovanju, i vrlo često ne sasvim obične stvari kao: «hvatali za spolne organe».

Zamislite migrante, crnooke, tamnopute, raspaljene alkoholom, koji kao vukovi opkoljavaju plavokose njemačke gospođice i trgaju im odjeću. I nigdje naokolo ni jednog jedinog veterana, vermahtovskog strijelca s oružjem. Policija je priopćila da se ništa nije čulo od buke petardi, a od dima se ništa nije vidjelo.

DISTANCA DUŽA OD ISPRUŽENE RUKE

«Zelena» gradonačelnica Kölna Henrietta Reker, u potpuno perverznoj logici «zelenih», ovih dana savjetuje Njemice (citiram po magazinu Der Spiegel): «Uvijek postoji mogućnost da se održi određena distanca, veća od dužine ispružene ruke. I vlastitom inicijativom ne tražite zbližavanje s nepoznatim osobama, s kojima nemate odnos povjerenja».

I još «zelena» gradonačelnica savjetuje: «držite se u grupama, ne dijelite se ni u svečanom raspoloženju». Zamislimo još jednom ono što se dogodilo u Kölnu 1. siječnja. Prema izjavama očevidaca, u provođenju tog užasa nad njemačkim frojlajn sudjelovalo je oko tisuću migranata.

Opkolili su žrtve, napali ih. Ovo je siječanj, zima, njemačke frojlajn nisu obučene u provokativne šorceve iz kojih ispadaju stražnjice, nego u zimsku garderobu. Da bi stigli do tijela, neophodno je da potrgaju kaput, haljinu i tako dalje. Ukratko, tamo se dešavala tiha jeza.

Zbog spomenute izjave Henriettu Reker trebalo bi odmah ukloniti s položaja gradonačelnice grada Kölna. Nju je osudio ministar pravde Njemačke Maas, istina ne u sudnici, nego na njegovom mikroblogu: «Nisu odgovorne žene, već prijestupnici».

Odlično, ministre, ali gradonačelnica nije smijenjena, počinitelji nisu pronađeni i uhićeni. Ustvari, policija je morala pucati u migrante, koji su se pretvorili u kriminalce.

«Razmak ispružene ruke? Pa onda to više nije moja zemlja …», napisao je na svom mikroblogu korisnik Riffmaster.

U ćeliji norveškog zatvora od jednog do drugog zida nervozno hoda Breivik, i mrmlja: «Ja sam vam govorio … ja sam vas upozoravao. Rekao sam vam, a niste me slušali, niste razumjeli moju poruku. A rekao sam vam …»

I tako, u Kölnu je 1. siječnja na otvorenom prostoru odigran komad «Vukovi i ovce», gdje su vukovi mladi migranti, a ovce bijele njemačke gospođice.

Kao rezultat smo dobili zlokobnu ilustraciju sadašnje očito već nepopravljive tragedije. U državu su pustili oko milijun tuđih, divljih vatrenih ljudi, vukova s ​​uzavrelom krvlju, i dali im priliku da šetaju među ovcama. Prvog siječnja, uspaljeni alkoholom, oni su pokazali svoju pravu prirodu, surovu, kriminalnu, pozudnu, moglo bi se reći «zvjersku», ali uz rizik da uvrijedite životinje.

MLADI, JAKI I AGRESIVNI DEZERTERI

U zemlju u kojoj starac s ogorčenim krikom trči za tobom ako si komad papira bacio pored kante za smeće — stigli su vukovi. Je li onda čudno što oni pružaju šape prema vašim ženama, is njih «kidaju odjeću»?

A što ste vi očekivali?

Do vas su se probili sebičnjaci i dezerteri, pobjegli iz svojih ratova; umjesto da brane svoju zemlju, nagrnuli su u tuđu, ugojenu …

Što se drugo moglo očekivati?

Heroji i žrtve ostale su tamo. Heroji trebaju izvršiti podvig oslobođenja svoje zemlje, oni su tamo. Žrtve — ili su već pale ili su toliko iscrpljene da nigdje ne mogu pobjeći.

Kod vas su stigli mladi, jaki, poduzetni, agresivni dezerteri.

Nijemci, pripremite se za njemačke pogrome! Uništavat vas.

Pa ili ćete sazreti i očvrsnuti u toj borbi ne na život nego na smrt, i nadljudskim naporima otjerati vukove iz svoje zemlje, ili će vas pregaziti i vaš žene pustiti u promet.

To je strašna istina.

U Kölnu je odigran samo prvi čin njemačke nacionalne tragedije.

Vaš položaj je očajan.

Takav da vaši veterani sad vade staro ordenje i požutjele novine, i liju suze nad starim fotografijama.
.
berlin

Eduard Limonov // "Novi-Svjetski-Poredak.com", 10.12.2015

.
перевод статьи из газеты "Известия" -- УРОКИ ХАЛИФАТА -- на боснийский язык



Zapad ne zna što će sa ljudskom dušom, a Islamska država mami duše iz cijelog svijeta

Moram priznati da sam ih u početku omalovažavao.

Zbunile su me njihove sandale, brade i široke hlače na vjetru i crni barjaci dječje piratske republike. Automati su izgledali kao igračke, oni kao da su režirali rok-operu u iračkoj i sirijskoj pustinji.

Odsječene glave Amerikanaca i Japanaca također mi nisu mnogo značile. Iskreno govoreći, ja nisam obožavatelj Amerikanaca, Japanci mi se također ne dopadaju. Oni su (Japanci) tijekom Drugog svjetskog rata ubili 17 milijuna u Aziji, nisam naročito želio ih žaliti.

Međutim, kada je kalifat raznio ruski avion iznad Sharm el-Sheikha (razumije se, svoj narod je najbliži), shvatio sam da mi imamo posla sa đavolskim mnoštvom.

Naravno, mi ih bombardiramo u Siriji i prilično smo ih pritegnuli, ali kao odgovor — oni mudro dolaze tamo gdje ih ne očekuju.

Pojavili su se u Maliju, na drugom kontinentu. Udarili po francuskom Parizu, u samo srce, 130 leševa. Dvoje njihovih samoubojica postreljali su u Kaliforniji 14 ljudi. U londonskom metrou njihov psihopata iskočio je s kosom smrti i uzvicima: «Za Siriju!».

Ipak, glavno je što se po medijima pronijela vijest da je kalifat zauzeo četiri provincije na istoku Afganistana.
Kao prvo, to je pored nas, a to je Centralna Azija gdje se brine još sovjetski Karimov i Nazarbajev i samo treba prinijeti šibicu, sve će planuti!

Američka vojska još ostaje u Afganistanu, ali je nje tamo malo, a kadar talibanskih formacija vjerojatno lako prelazi pod barjake crnog kalifata (uzgred, koji je razlog naših medija da zamjene Islamsku državu s Daisom, kako se ona naziva po-arapski? Oni su osnovali kalifat, oni imaju kalifu Al-Bagdadija — znači, zovite ih kalifat, to je njihov endonim).

Iz Ovalnog kabineta u Bijeloj kući Barack Obama obratio se preko televizije javnosti.

On je govorio o Afganistanu, govorio je i o Siriji.

On je iznio besmislen, ako ćemo otvoreno, glup prijedlog. On je izjavio: «Prekid vatre u Siriji omogućit SAD, njihovim saveznicima i Rusiji da se bore sa bojovnicima Islamske države».

A Islamska država, da li će također prekinuti vatru? Ne, naravno, neće prekinuti. Ona će krenuti u ofenzivu na one koji su prekinuli vatru, ubijeti ih, osvajati im teritorij.

I drugi sudionici tog kaotičnog građanskog rata s primjesom intervencija neće prestati se međusobno ubijati, preciznije, svi neće prestati ubijati sve. Tek kad se pobijedi kalifat — biti će moguće da se uz veliki trud organizira prekid vatre.
Jasno je da je Obama bio dužan nešto predložiti. Ali, zašto predlagati neostvarivu besmislicu?

Da bi u svijetu rekli: «Eto, predsjednik Sjedinjenih Država iznio je prijedlog!»

I rekli su. I sav svijet je pronicljivo progunđao i klimnuo glavom, jer on je Predsjednik tih istih Sjedinjenih Država!
Međutim, čovjek je izvalio glupost.

A to što je kalifat otvorio još jedan front, već sam vrag zna koji po redu — još jedno mjesto gangrene koje se pojavilo na karti svijeta — Obama se potrudio da ne primijeti zato što on iskreno ne zna što da radi sa kalifatom u Afganistanu. On se spremio povući trupe iz Afganistana i već je izveo veći dio, on je to obećao biračima, a šta sad, da vraća trupe nazad?

Vidjet ćete, sada će SAD nastojati da ne vidi kalifat u Afganistanu. Međutim, on će ih primorati da ga vide.

Onih dvoje iz Kalifornije: žena je bila u kalifatu, zaklela se preko interneta kalifi Al-Bagdadiju. To što ga ona osobno ne poznaje i što mu nije uručila pismenu izjavu nema nikakvog značenja. Ona se zaklela, to je dovoljno. Oni koji istinski vjeruju s tim stvarima se ne šale.

Obratite pažnju, kalifat mudro udovoljava težnji suvremenog čovjeka za žrtvovanjem. Zaklinjući se kalifi, čovjek svoju dušu daje. Zapadna civilizacija ne zna što da radi s ljudskom dušom, te dušu otvoreno odbacuje.

A kalifat uzima duše.

On je oko sebe okupio one koji su nezadovoljni na ovoj planeti. Nije još sve nezadovoljne, i teško da će okupiti sve, ali jeste mnoge, i kao što vidimo, on je internacionalan 100%. Beskrajno širok u vremenu i prostoru, nije vam to uboga schengenska viza.

Zašto su oni crna pomrčina?

Oni su crna pomrčina zato što zahtjevaju potčinjavanje, one koji se ne potčine će uništit.

Oni će uništiti sve druge forme života.

Sa njima se ne smije dogovarati. Zato što su oni crna pomrčina. Oni ljude preobraćaju u ropstvo.

To je za čovječanstvo već drugo zvono poslije hitlerizma.

A mi nemamo sustav razmišljanja i vjerovanja, koji je sposoban da se suprotstavlja. Postoji grubi oligarhjski, liberalni kapitalizam u kojem je čovjek čovjeku hulja.

Naravno, ovoga puta ćemo pobijediti, ali treba brzo odustajati od nacionalnih egoizama, propovijedati više jednakosti, obraćati se ljudskim dušama. Ja želim reći da kalifat svojim bezgraničnim nasiljem potiče suvremenu civilizaciju da se promijeni.

Ili će nas oni uništiti pod barjakom dječje piratske republike.
.
berlin

Едуард Лимонов // "OFFNews", 8 януари 2015

.
перевод записи в блоге ЖЖ -- В НАКАЗАНИЕ ЗА АМОРАЛЬНУЮ НИЗОСТЬ -- на болгарский язык

HorseyHebdo.jpg

Руският писател Лимонов: Нападението в Париж е наказание за аморалната низост

Загиналите при атентата в редакцията на списание "Шарли Ебдо" в Париж вчера 12 души са заслужили това, което им се е случило, и това е урок за това, че не трябва да се обижда вярата на хората. Това твърди руският писател, политик и дисидент Едуард Лимонов в блога си в сряда.

Публикуваме текста на Лимонов без промени:

Убийството на журналистите от «Шарли Ебдо», разбира се, е огромна жестокост. 10 журналисти (сред тях четири от най-зловредните карикатуристи във Франция), събрали се на планьорка, бяха разстреляни с автомати от двама неизвестни мъже с маски, които от време на време викали «Аллах акбар!».

Тръгвайки си, двамата застреляли двама полицаи, пристигнали на мястото на стрелбата, които се оказаха непохватни.

В крайна сметка 12 загинаха и около 20 бяха ранени, от които четири или пет са на границата на живота и смъртта.

«Не убивай!» ни учи християнската цивилизация. Изхождайки от заповедите, е извършено злодеяние. Аз го осъждам, злодеянието.

В същото време аналитици от цял свят, мислейки над случилото се, достигат до изхода, че нападението е отмъщение за нееднократните оскърбления, нанесени на пророка Мохамед от дръзката и агресивна редакция.

Една от последните обиди са карикатури на пророка, публикувани в списанието на 19 септември 2012 г. Тогава аз написах осъдителен коментар – на 20 септември: «Наляха масло в огъня. Поразяват ме със своята зловредна безмозъчност вчерашното произшествия във Франция...».

И тогава мислех, и сега съм на същото мнение, че не трябва да се атакуват световните религии и техните пророци и богове, че това е аморална низост. Като се има предвид, че над милиард души вярват в Христос и милиард и половина вярват в Аллах, трябва да се уважава вярата на тези хора. И няма никаква нужда да ги атакуват и трябва да се откажат от богохулство и низост по адрес на великите личности и техните вярвания.

Аз осъдих и книгата на Рушди, когато излезе в Европа и бях сред мюсюлманското духовенство на Русия на пресконференцията през 1996 г., когато тази книга трябваше да бъде публикувана и в Русия. Ние се обявихме против публикуването й.

И в крайна сметка тя не беше публикувана.

«Шарли Ебдо» публикува карикатури и лично срещу мен. В брой 56 от 21 юли 1993 г. Те публикуваха отвратителната статия срещу мен «Limonov : L'intellectuel arracheur de couilles» («Лимонов : Интелектуалецът, откъсващ топки») със съответните карикатури.

12 трупа за наказание за аморалната низост. Ами добре!

P.S. Всъщност случилото се днес във Франция е урок и предупреждение към «креативната класа» за това колко е опасно да се оскърбяват народните вярвания. Под «вярвания» разбирам не само религиозните вярвания.

В Русия това също може да се случи всеки ден.

Ултра-либералните медии не трябва да се учудват, ако след толкова години на обиди към руския народ, на народа изведнъж не му издържат нервите.

Така че ето, господа «прилични хора»...

Аз, Едуард Лимонов.
.