February 12th, 2016

berlin

Едуард Лимонов // "Факти", 11.02.2016

перевод статьи из газеты «Известия» — ЗАНИМАТЕЛЬНОЕ ЛИДЕРОВЕДЕНИЕ — на сербский язык



Меркeл-сезона пролази, Немцима треба фрау која бије оклагијом или јаки Баварац

Народима по свету су дојадили безлични лидери — долази време необичних

Њу Хемпшир — сићушна држава, свега милион и триста осамнаест хиљада душа. Од тога белци чине огромну већину — 93,9 одсто.

Њу Хемпшир је први прогласио своју независност од Велике Британије, и девиза му није наивна: Live free or die! — Живи слободно или умри!

Можда се због њених борбених историјских заслуга овој држави и посвећује таква диспропорционална пажња на сваким председничким изборима. Сматра се да «по правилу, кандидати који победе у Њу Хемпширу постају званични кандидати партије за функцију председника САД».

Разлика између предизбора у Њу Хемпширу и кокуса у Ајови је у томе што су у Ајови анкету организовале саме партије, односно у Ајови су своје мишљење изнели партијски активисти — Републиканске и Демократске, а у Њу Хемпширу су то већ радиле власти државе. То су фактички избори, њихова почетна фаза.

Тако да Американци могу, као Јуриј Гагарин, да узвикну: «Полећемо!».

А ево докле су стигли у Њу Хемпширу. Код демократа је први на циљ стигао професор Берни Сандерс, он је добио 56 одсто гласова демократа. Он је рођен 1941. године, социјалиста је који хвали скандинавски модел.

Сандерс истиче да су узрок економске неједнакости у САД пре свега милијардери и богаташи са Вол Стрита.

Друга је са 40 одсто гласова била Хилари Клинтон. О њој све говори то што је — жена Била Клинтона, бившег америчког председника США, а била је и државни секретар. Она је типична старија жена из америчког естаблишмента, прилично досадна и морално застарела.

Амерички естаблишмент је, како видимо, досадио чак и белој држави Њу Хемпшир, због чега су демократе у држави дале предност професору-социјалисти. За Америку — невиђену наклоност!

Код републиканаца води Доналд Трамп, риђи панкер од 70 лета. Тај човек је пре такмичења у Њу Хемпширу позвао људе да гласају за њега у стилу: «ако вам је мука».

И очигледно им је мука, зато што је Трамп стигао први на циљ са 34 одсто гласова, иза њега је, са свега 13 одсто гласова — сенатор Рубио латиноамеричког порекла. А љубимац републиканске елите сенатор Тед Круз је тек трећи.

Шта то говори?

Па, исто што и предност коју су демократе дале Сандерсу: Американцима су досадили банални кандидати, мука им је од њих.

Шта ће даље бити у изборној кампањи у Сједињеним Државама — видећемо.

Али, очигледна је тенденција да се предност даје необичним кандидатима у односу на обичне, безличне.

За Русију је Трамп најбољи кандидат. Он говори Американцима: доста је било да будемо светски полицајац и да летимо као мува без главе по земаљској кугли штитећи земље које издржавамо. Време је да се вратимо у Америку, сва пажња треба да буде усмерена на потребе грађана.

Однос Трампа према мигрантима је одвратан: обећава да ће изградити зид према Мексику који ће заштити Америку од илегалних мексичким миграната, обећава да ће забранити муслиманима улазак у Америку.

Нама би више одговарао Трамп, његов гнев је више усмерен према супарницима-Американцима, према естаблишменту. Према Русији је cool, сматра њено понашање у свету нормалним понашањем велике силе.

Сандерс жели да раскулачи богаташе. Зачуђујуће, али судећи по анкетама у Њу Хемпширу, Сандерса је подржала омладина Демократске странке.

И генерално је потражња за баналним лидерима, који нит смрде нит миришу, у свету опала.

Американцима је, очигледно, већ мука од Обаме, тамнопутог протежеа белих кланова Кенеди и Клинтон. Он се креће плесним ходом харлемског хулигана-дугајлије. Међутим, приметно је да он није сигуран у себе, он није отац Америке, већ њен син. Масе су спокојније када је на власти Отац.

Турци су, када им је дата могућност да на свеопштим директним изборима изаберу председника, изабрали 2014. године Ердогана који подсећа на злог, овејаног радника.

Ердоган је импулсиван и пун гневног такмичарског духа. Његов темперамент није дорастао његовој земљи од 80 милиона људи, лепој и пољопривредној. Он ће упропастити Турску.

Меркелова успешно упропашћује Немачку, она је једна стидљива бивша девојчица с великим формама жене, али се још увек стидљиво креће. Погледајте како стидљиво иде према говорници!

Она Немцима више не одговара јер више није њена историјска сезона. Њима нису потребни стидљиви, потребна им је или скотска фрау, која бије тигањем или оклагијом, или баварски мушкарчина црвеног врата, пуначак, са стомачином, простијег изгледа. Да заведе ред.

Тако стоје ствари.
berlin

Эдуард Лимонов // "Свободная пресса", 12 февраля 2016 года

doves.jpg

А ОНИ НА КУБУ!

Эдуард Лимонов о встрече на Острове Свободы.

В аэропорту в Москве, святейший Патриарх попрощался с иерархами православной нашей церкви, попросил их молиться за его визит, чтобы был удачным, и пошёл к самолёту.

Дул ветер, и накидка патриарха облепила ему затылок, но он её рукою не поправил. Вероятно по этикету не полагается.

И никто ему не поправил его накидку. Вероятно, по этикету не разрешено к Патриарху прикасаться. В руке у Патриарха был посох.

Удачной ему встречи с римским Понтификом Франциском в международном порту Гаваны. Первая встреча глав русской православной и римской католической церквей пройдёт сегодня.

Седобородый Предстоятель РПЦ Патриарх Кирилл, и римский понтифик, бритый в очках Франциск, подпишут сегодня декларацию, в ней 10 листов. Говорят, что текст декларации в первую очередь посвящён защите христианства на Ближнем Востоке.

Тогда тем более непонятно, почему решили встретиться на Кубе.

Да ещё в таком странном полулегальном режиме, в аэропорту. Тысячелетие не встречались чтобы встретиться впопыхах.

Неловко как-то.

Знойная Куба у нас ассоциируется с одряхлевшим Фиделем Кастро, с кубинскими сигарами. Трудно вспомнить Кубу в связи с христианством. Куба не есть христианский символ, там есть построенные испанцами в XVI веке соборы, но и только. До кубинской революции, организованной Фиделем, это был остров-курорт для американцев.

Мы все надеемся, что ветви христианства примирятся. Ну, хоть так. Удачи им.

И всё же было бы уместно и было бы ослепительно ярко им обмениваться проектами по защите христианства и негодованием по поводу преследования христиан на Ближнем Востоке именно на Ближнем Востоке, там формировалось христианство, в Сирии.

По дороге в Дамаск, близ оазиса с источником воды явился Христос гонителю христиан Савлу, будущему Апостолу Павлу — основателю христианской церкви.

«Савл, Савл, что ты гонишь меня?!» — вопросил Господь из облака ярчайшего света.

Вот там бы и встретились на дороге в Дамаск Патриарх Кирилл и римский понтифик Франциск.

Это была бы душераздирающая и переворачивающая мир встреча.

Под грохот канонады войны.

Риск конечно был бы огромный, но эффект был бы потрясающий, враз бы после этого крестились бы в христанство миллионы.

Первым епископом сирийской антиохийской церкви, по преданию был евангельский Апостол Пётр, важнейший из Апостолов. Третьим епископом сирийской кафедры был Игнатий Богоносец, титул Богоносца он получил за то, что по преданию Игнатий был тем младенцем, которого сам Иисус взял в свои объятья.

Этот эпизод из Евангелия от Матфея:

«Иисус, подозвав ребёнка, поставил его перед ними и сказал: «Говорю вам, пока не изменитесь и не станете такими, как дети, не войдёте в Царствие Небес»».

Ребёнок вырос, стал епископом. Во времена гонений на христиан, при императоре Трояне, Игнатий был осуждён на казнь в амфитеатре, и под конвоем римских стражников, отвезён в Рим где и брошен на съедение хищникам. Перед казнью Игнатий больше всего боялся чтобы участь его не миновала:

«О, если бы не лишиться мне приготовленных для меня зверей! Молюсь, чтобы они с жадностью бросились на меня (…) Ничто не удержит меня придти к Иисусу Христу. Огонь и крест, толпы зверей, рассечения, расторжения, раздробления костей, отсечение членов, сокрушение всего тела, лютые муки диавола придут на меня, только бы достигнуть мне Христа»,— писал Игнатий Богоносец в предсмертном послании к римлянам.

Какой страстный, нечеловеческий мощный стиль этого первого христианского писателя, — Игнатия страстотерпца, священномученика.

Согласитесь, что ужас этот созвучен современному ужасу, в котором живёт сегодня Сирия, где казни игиловские стали ежедневным кошмаром.

А они на Кубу!

В этом регионе родились, по преданию Апостол Лука и Иоанн Златоуст. В Дамаске жил и работал Иоанн Дамаскин. По сирийской земле ходили Пророки и апостолы.

А они на Кубу!

Их поспешная встреча в аэропорту Гаваны будет похожа на деловую встречу двух коммивояжёров, а могла стать апофеозом единения христианства, символом возрождения Христианства.



Эдуард Лимонов:

О встрече Патриарха и Папы словами Великого Поэта Велемира Хлебникова: «Пролетели, улетели // Стая легких времирей...» Прилетели, и улетели.

«Twitter», 13 февраля 2016 года

Эдуард Лимонов:

Не могу успокоиться, стыдно за Папу и Патриарха. Получилось недоделано, спустя рукава, и произвело впечатление, что встретились в безопасном месте, под крылом старомодного, но надёжного режима.
Слабо, оказалось, им встретиться по дороге в Дамаск, где Господь явился Савлу, превратив его в Павла,— строителя христианства.
Эх!


«ВКонтакте», 13 февраля 2016 года